Сликарка и књижевница - Вилхелмина Мина Караџић

Јунакиња Историјске читанке је сликарка и књижевница Вилхемина Мина Караџић, Мина-Милица Вукомановић, или, како се увек потписивала Мина Вукова. Рођена је 12. јула 1828. године у Бечу, као седмо дете, од тринесторо деце, Вука Стефановића Караџића и Бечлијке Ане Марије Краус. Од све деце из дома Караџића остала су у животу само Мина и брат Димитрије.

Њено одрастање обележава окружење интелектуалног и креативног надахнућа. Бечки салон њеног оца посећује српска и европска умна елита XIX века: Бранко Радичевић, Ђуро Даничић, прота Матеја Ненадовић, Његош, кнез Михаило Обреновић, Стеван Книћанин, Стева Тодоровић, митрополит Јосиф Рајачић, Јакоб Грим, историчар Леополд Ранке, Павел Шафарик... О њеном образовању посебно брине Јернеј Копитар.

Као ретко образована жена свога доба, са знањем великог броја страних језика, са оцем путује по Европи као његов секретар. Млади, даровити песник, који прерано напушта овај свет, Бранко Радичевић, не крије велику љубав према Мини, Ђуро Даничић је очаран њоме, али Вук жели за своју ћерку материјално стабилнијег просца. Јединица Вука Стефановића Караџића вериће се са младим руским доктором медицине Флором Огњевим, племићем, али, накнадно сазнање да породица Огњев нема довољну материјалну стабилност, доводи до раскида те веридбе.

mina-karadzic

Мина Караџић, фото: јавно власништво, Википедија

У тридесетој години, 1858. године, Мина долази у Београд, из католичанства прелази у православље, добивши име Милица и у Саборној цркви венчава се за братанца кнегиње Љубице - Алексу Вукомановића, професора књижевности на београдском Лицеју. Добијају сина Јанка, који са три месеца остаје без оца.

Скрхана прераном смрћу мужа, Мина се враћа за Беч. Вук Стефановић Караџић умире 1864. године, остаје болесна мајка коју негује годинама до њене смрти 1876. године, а две године касније стиже и вест о смрти сина Јанка из Русиј, а потом, у Петрограду, 1883. године умире једини брат Димитрије. Сама и од многих заборављена, 12. јуна 1894. године умире у Бечу Мина Вукова, Вилхемина-Мина-Милица Караџић-Вукомановић.

Њени земни остаци пренети су из Беча у Београд и сахрањени су у гробници њеног мужа Алексе Вукомановића на Ташмајдану. Почетком ХХ века пренети су у Савинац, код Горњег Милановца, где су сахрањени у крипти породичне цркве Вукомановића.