Књижевно вече Зорана Богнара
Током књижевне вечери у нашој библиотеци
Зоран Богнар, есејиста, прозни писац, књижевни критичар и
антологичар, уредник Издавачке куће "Дерета" и оснивач Фондације Арс Лонга за очување лепих уметности, одржао је књижевно вече у просторијама ћупријске народне библиотеке "Душан Матић".
Преведено у бројке, иза Зорана Богнара су четири деценије стваралачког рада, исто толико књига на српском језику, 20 на другим језицима и преводи поезије на 23 светска језика.
"Писањем се бавим професионално од 1984. године и чини ми се да сам у овом тренутку једни писац у Србији који се писањем бави професионално. За 40 година сам писао о различитим темама и моја поезија и есеји су били и бунтовни у почетку, и мисаони и филозофични. У једном тренутку надреални, чак и сакрални. Једна једина реч која обједињује моје ставарлаштво је човек, а моја поезија и дело, антропоцентрично".
Зоран Богнар рођен је 30. јануара 1965. године у Вуковару.
Богнар је најмлађи писац који је за живота добио књигу о свом стваралаштву. Његова поезија превођена је на италијански, француски, енглески, мађарски, немачки, шведски, словеначки, македонски, шпански, турски, јерменски, руски, грчки, холандски, фриски, пољски, румунски и бугарски језик.
О књижевном делу Зорана Богнара објављено је преко 250 есеја, критика и студија, као и две књиге: Владан Панковић и Никица Банић: "Атлетско ходочашће над јелисејским водама и пољима Зорана Богнара" (Kадињача и Свитак, Ужице, 2002); Марко Паовица: "Скице за споменик" - о изабраним делима Зорана Богнара (Нова поетика, Београд, 2021).
Добитник је многих националних књижевних награда од којих издвајамо "Печат вароши сремскокарловачке" (1993), "Матићев шал" (1994), "Стеван Пешић" (1994), "Блажо Шћепановић" (1996), "Раде Драинац" (1999), "Исидора Секулић" (1999), "Србољуб Митић" (2000), "Милутин Ускоковић" (2003), "Слободан Џунић" (2006), "Милан Богдановић" (2009), "Димитрије Митриновић" (2010), Награда Академије "Иво Андрић" (2010), "Kочићево перо" (2013), Награда УЛУПУДС-а (2013), "Миодраг Драганић" (2013), "Златни беочуг" (2013), "Васко Попа" (2013), "Јован Скерлић" (2018), "Иван Фохт" (2019), "Растко Петровић" (2020), "Милан Ракић" (2020), "Kарађорђева повеља" (2021) и "Троношки родослов" (2021).
Добитник је Четири интернационалне награде: "Ванели" (Италија, 1997), "Медитерански лав" (Црна Гора, 1998), "Хуберт Бурда" (Немачка, 1999) и "Ворт-Фарбе-Kланге" (Аустрија, 2017); престижне стипендије фондације Ville Waldberte (Немачка, 2002), једне од најетаблиранијих европских кућа писаца у којој су боравили и стварали многи светски признати писци као што су Томас Ман, Збигњев Херберт, Хлебњиков, Михаел Kригер, Иштван Ерши и многи други.
Издавачка кућа "Драганић" објавила је Изабрана дела Зорана Богнара у 7 томова поводом 30 година књижевног рада (2013-2014, Београд) којима су касније придодата још два тома: "Ејдетске слике II" (Скрипта Интернационал, Београд, 2020) и "Ејдетске слике III" (Нова поетика, Београд, 2021).
Члан је Удружења књижевника Србије и почасни члан Друштва писаца Босне и Херцеговине. Такође, почасни је члан и ПЕН-а Босне и Херцеговине.
Зоран Богнар је учествовао на многим међународним песничким фестивалима и конгресима. Одржао је више самосталних књижевних вечери у Немачкој, Француској, Италији, Аустрији, Шпанији, Пољској, Грчкој, Аустралији, као и у земљама региона (Македонија, Босна и Херцеговина, Хрватска, Црна Гора).
