Женски пионоир лекарског позива у Србији - Драга Љочић

Народна библиотека "Душан Матић" покренула је серијал - писане текстове под називом Историјска читанка, која има за циљ да нас подсети на личности које су оставиле значајан траг у друштвеном и културном животу Србије, а који су неоправдано заборављени или шира јавност о њима мало зна.

Овом приликом вратићемо се у другу половину XIX века, када је Србија добила прву жену лекара - Драгу Љочић. Драгиња Драга Љочић, била је пионир женског лекарског позива у Србији, прва жена лекар у јужнословенским државама и четврта женска особа која је на европском континенту докторирала из те области. Пожртвовани хумани радник у миру и рату, борац за равноправност жена крајем XIX века, мајка четворо деце, узорна супруга и стуб породице.

Рођена је у Шапцу, 28. фебруара 1855. године, као пето, најмлађе дете трговца Диме Љочића. Основну школу је завршила у родном граду, а Вишу женску школу у Београду. Драга је са седамнаест година, 1872. године кренула у Цирих на студије медицине. Када је почео рат са Турском, 1876. године, прекида школовање, облачи униформу и помаже лечењу рањеника у Београду и болници у Свилајнцу. Учествовала је и у борбама на Шуматовцу, када добија чин санитетског поручника. По завршетку рата враћа се у Цирих и завршава Медицински факултет 1879. године. Као прва жена лекар, долази у Србију и тада почиње њена борба за професионално признање. И поред свих заслуга у рату, наилаазила је на одбијање и непризнавање њених мушких колега. Установљена је комисија у којој су били тадашњи најугледнији лекари: Владан Ђорђевић, Младен Јанковић и Ђорђе Клинковски. Испитали су је из теорије и праксе медицине. Показала је врхунски успех јер је одлично одговорила на сва постављена питања. Комисија је дала повољно мишљење о стручности др Драге Љочић. Међутим, због тадашњег законодавства и одсуства политичке воље да се закон измени, прва српска лекарка није могла да добије дозволу да ради у државној служби, само зато што је жена. Професионалну каријеру је наставила као приватни лекар. Била је учесник у свим ратовима од 1876. до 1915. године. Са српском војскoм је прешла Албанију и доживела свe страхоте и голготе. Зa време српско-бугарског рата, када се већина мушких лекара борила на фронту, једно време је била једини лекар у Општој државној и инфективној болници за рањенике смештеној у Великој школи.

Др Драга Љочић била је велики борац за родну равноправност, залажући се за то да жене добију право гласа. Борећи се против тадашњих предрасуда, прва је жена у Србији која је после венчања задржала своје породично презиме. Др Драга Љочић је упамћена као једна од највећих добротворки у историји српске медицине. Често је бесплатно лечила децу. Основала је Материнско удружење чији је циљ био старање о напуштеној деци. Будући да су та деца већином била ванбрачна, друштво је није поштедело лицемерних критика. Упркос свему, Драга је успела да се избори за зграду болнице за жене и децу. Нажалост, није дочекала њено отвaрање, јер је болница отворена три године после њене смрти. Прва српска лекарка, Драга Љочић преминула је 5. новембра 1926.године у Београду.